Без икаквог ранијег искуства, група младих Бањалучана у фебруару ове године одлучила је да се посвети органској производњи поврћа. Шест месеци касније, резултати су изнад свих очекивања. Али, нажалост немају купце.


Пластеник од 600 квадратних метара добили су бесплатно на кориштење. Био је запуштен, зарастао у коров и уточиште паса луталица. Уследило је чишћење, припрема земљишта, орање. Ови млади Бањалучани, тренутно располажу са око девет тона паприка.

“Образовање у овој земљи не значи много, дипломе су јефтине. Тако да се враћамо производњи хране која је основа за живот”, каже Александар Перендић, иначе веб дизајнер.


Посла око поврћа увек има, а радни дан траје од шест до девет сати ујутро, и неколико сати предвече, кад захлади. Пластеник су преградили на два дела. Основна култура је паприка. У мањем делу од стотину квадрата расте десетак врста зачинског биља, парадајз, тиквице…

















“Веома смо задовољни родом, нисмо очекивали ни приближно оволико. Имамо сад проблем јер смо непрофитна организација и нисмо фискализовали ову делатност. Легално не можемо продати свој производ, а има га толико да га не можемо појести. Доста поделимо у хуманитарне сврхе. Извучемо нешто новца тако што волонтери узму поврћа кад је берба па продају у комшилуку.”



„Узмите хемију, неће нико знати“


Млади пољопривредници регистровали су удружење грађана „Без граница“, а на истоименој интернет страници постављају корисне савете о томе како гајити поврће без хемикалија. Истичу да није лако, имали су проблема с биљним вашима и бактериозом али нису попустили. „Они који себе зову органским произвођачима хране, овде у околини Бањалуке, саветовали су нам да узмемо хемију. Рекли су нам да паприкама у противном нема спаса, и да на крају крајева нико неће сазнати“, открива Александар.



Паприка коју чувају бубамаре!

Уместо „хемије“, вредни омладинци скупљали су бубамаре где год су стигли, доносили их у пластеник док се нису намножиле у довољној мери да регулишу популацију.

„Наша визија је да имамо толики капацитет производње да можемо здравим и природним поврћем напунити тржницу у Бањалуци“.



Наредни корак је да идеју прошире на целу Републику Српску. Удружења која се баве сличним активностима, како кажу, имају могућност да аплицирају и добију новац из страних фондова. Надају се да ће на тај начин обезбедити средства, јер локална заједница није препознала то што раде.



Властима нису интересантни

Писали су бањалучком градоначелнику, сматрају да би их требао саслушати и размотрити њихове предлоге, јер су уверени да се од овог пластеника може много тога направити, првенствено створити нова радна места. „Позвали смо градске власти да нас подрже, да идуће године ово проширимо и запослимо 20-ак људи. Нисмо добили одговор“, прича Александар.


Како би штедeли новац, којег свакако немају јер је већина незапослена, проблем наводњавања су решили без градског водовода, истиче Александар и додаје: „Цев смо провели испод земље, имамо овај мали механизам и црпимо воду директно из Врбаса, што нам је велика уштеда с обзиром на свакодневно заливање“.

Према његовим речима, у пластеник ипак треба уложити одређен новац. Они су имали срећу да га добију на кориштење.



Хуманитарне акције и сертификат из Немачке

“Остварили смо сарадњу с неколико пекара и других произвођача. Свако донира оно што има и однесемо онима који немају”, објашњава Славица Јевђенић, једна од чланова ове групе.
Поврће су носили у јавну кухињу, Дому за незбринуту децу и Заводу дистрофичара у Бањалуци.

Према њиховим проценама, тренутно је у пластенику око десет тона паприка. Нико им не верује да усеви нису ничим третирани. Коприва, зова и бубамара заиста решавају многе проблеме пољопривредника, објашњава Александар, али је многима лакши начин да посегну за хемикалијама.



“Узорак смо послали у Немачку, у једну лабораторију. Та анализа ће нам омогућити да ускоро добијемо сертификат да смо органски произвођачи хране”.

Ко год је заинтересован да се бави узгојем поврћа на овај начин, млади ентузијасти су ту да помогну саветима, искуством, али и физичким радом. www.bezgranica.net је њихова веб страница.





Александра Славнић
https://www.dw.de/